Istraživanje o radu lokalnih ombudsmana u Srbiji

U Srbiji ne postoji zakon koji detaljno uređuje nadležnosti lokalnih zaštitnika građana, što je jedna od najvećih prepreka efikasnom obavljanju ove delatnosti, naglašeno je juče na skupu na kojem je predstavljeno i istraživanje o radu lokalnih ombudsmana.

Istraživanje je realizovala misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji u okviru studije ''Kapaciteti i potencijali institucije lokalnog ombudsmana u Srbiji – sa istraživanjem''

Naime, Srbije ima 20 lokalnih ombudsmana koji pokrivaju oko desetine ukupnog broja gradova i opština.

Goran Bašić, zamenik republičkog zaštitnika građana, istakao je da je posao lokalnih zaštitnika građana složen i težak i da je stoga neophodno da se preciznije odredi njihov položaj.

- Samo jedan red koji je o instituciji lokalnog ombudsmana napisan u Zakonu o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi nije dovoljan, jer su zbog toga oni često prepušteni sami sebi i sopstvenoj savesti, napomenuo je Bašić.

Aniko Muškinja Hajnrih, zaštitnica građana Vojvodine, naglasila je da je rad lokalnih ombudsmana zbog nedorečenog zakona otežan, kao i da opštinski akti ne mogu da zamene zakon koji bi na adekvatan način uređivao ovu oblast.

S druge strane, Saša Mogić, pomoćnik ministra za državnu upravu, lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava, istakao je da je ovo ministarstvo otvoreno za izmene i dopune zakona koje bi doprinele poboljšanju položaja lokalnih ombudsmana.

U istraživanju o kapacitetima i potencijalima institucije lokalnog ombudsmana u Srbiji ističe se da sporo širenje „lokalnih zaštitnika građana", kao i ozbiljni problemi sa kojima se suočavaju, sve češće otvaraju dilemu njihovog daljeg razvoja i opstanka. U opisu slabosti sa kojima se suočavaju lokalni ombudsmani obično se navodi da nemaju dovoljno prostora za prijem građana, ali i prostora za smeštaj zaposlenih.