Prisluškivanje samo uz dozvolu suda
Zaštitnik građana Saša Janković je rekao da on i poverenik za informacije Rodoljub Šabić redovno dobijaju informacije o broju slučajeva u kojima su službe bezbednosti nadzirale telefonske i Internet komunikacije građana.
"Preliminarni rezultati su više nego zabrinjavajući i kada izveštaj o tome bude objavljen, videće se zašto smo povodom više zakona tražili odluku Ustavnog suda", kazao je Janković u intervjuu listu "Danas".
"Ne osporavamo zakone pred Ustavnim sudom iz akademskih razloga i da bi pravnički terali 'mak na konac', već zato što situacija na terenu pokazuje da je broj zadiranja u privatne komunikacije građana veći nego što može i da se pretpostavi", kazao je Janković.
On i Šabić su u utorak zatražili od Ustavnog suda Srbije da donese privremenu meru zabrane policiji da prikuplja podatke o komunikacijama građana bez odluke suda. Istovremeno su podneli i inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o krivičnom postupku koji je pre dva meseca stupio na snagu.
Osporena je odredba ZKP prema kojoj policija može pribavljati listinge, lokacije i druge podatke o telefonskom saobraćaju građana po odluci tužioca, a ne suda.
Janković je podsetio da se Ustavni sud već u dva navrata izjasnio da je prisluškivanje građana bez sudske odluke neustavno. Prvi put je to učinjeno povodom Zakona o elektronskim komunikacijama pre godinu dana, a drugi put pre mesec dana povodom Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Oba puta podnosioci inicijative su bili ombudsman i poverenik.
"Posle tih odluka, nadležne institucije morale bi bez odlaganja da pripreme izmene zakona i da rad službi bezbednosti dovedu u sklad sa Ustavom Srbije. Sudovi bi morali da organizuju dežurstva kako bi te službe dobile odluke hitno i brzo kada im je to potrebno", rekao je ombudsman i dodao da je obaveza državnih organa da rade ustavno.
U novije vreme podatke o broju prisluškivanih građana objavilo je samo Tužilaštvo za ratne zločine. Kako je navedeno povodom zaključenja rada Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških begunaca, u sklopu rada ovog tela "preduzete su mere nadzora telefonskih i drugih komunikacija prema 630 lica".
